Opšte o mačevanju

Da li boli?

Ne, ako se radi pravilno. Iako se izvodi sa primetnom energijom, dobar, čist mačevalački napad boli ne više od dodira po ramenu. Silina udarca se normalno absorbuje savitljivošću sečiva. Nesmotreni i preterano agresivni mačevaoci mogu povremeno naneti bolne udarce. Mačevanje JE borilačka veština, tako da možete očekivati manje modrice i podlive s vremena na vreme. One su retko namerne. Najbolniji udarci potiču od neiskusnih mačevaoca koji još nemaju »osećaj« za oružje. Glavne povrede u mačevanju su istegnuti mišići i zglobovi. Pravilno zagrevanje i istezanje pre mačevanja će smanjiti na minimum ove slučajeve. Postoji rizik od povrede slomljenim oružjem. Ivice slomljenog sečiva mogu biti veoma oštre i mogu prouzrokovati ozbiljne povrede, naročito ako mačevaoc ne shvati odmah da mu je sečivo polomljeno i nastavi da mačuje. Uvek nosite odgovarajuću zaštitnu opremu da bi smanjili taj rizik. Odela i maske sa znakom FIE su idealne jer su napravljene od neprobojnih vlakana i izdržavaju udarce od 800N (za odela) i 1600N (za maske). Ako ne možete sebi priuštiti ovakvu vrhunsku opremu, mogu se koristiti i odela i maske koje izdržavaju udarce od 350N, s tim što se onda preporučuje da koristite podplastron (koji se nosi ispod odela i takođe izdržava udarce od 350N). Izbegavajte zarđale maske. Uvek nosite rukavicu da bi sprečili da se sečivo zavuče ispod rukava. Za mačevanje često kažu da je sigurnije od golfa. Bez obzira da li je to tačno, to je neobično siguran sport s obzirom na njegovo poreklo i prirodu.

Koje je najbolje oružje za početnika?

Floret se najčešće koristi u početku. To je odlično oružje za početak ako nemate neko oružje kome dajete prednost ili ako hoćete da naučite osnovne principe mačevalačke borbe. Prelazak na drugo oružje sa floreta ja relativno lako. Floret je apstraktna forma mačevanja koja podrazumeva pravilnu odbranu i čisto izvedene napade. Nekad je on bio trenažno oružje za mali mač, tako da je pogodan za podučavanje. Ipak, on je daleko od jednostavnog oružja i mnogi iskusni mačevaoci vraćaju se floretu posle oprobavanja u drugom oružju.

Sablja može nekad da bude efektivno oružje za početak iz nekoliko razloga. Kao i u floretu, postoji pravilo prednosti napada koje zahteva pravilnu odbranu i pravilo da se pogodak ne mora postići vrhom. Ova pravila mogu biti olakšica za početnika koji još uvek nema dovoljnu kontrolu vrha. Ipak, sablja se razlikuje od floreta i mača u nekoliko ključnih stvari tako da može smanjiti efektivnost kao početnog oružja ako mačevalac planira da se okuša u drugim oružjima u budućnosti. Među ovim razlikama su prethodno pomenuto postizanje pogodka celim sečivom , a ne samo vrhom i razlika u osećaju za pravovremenost i rastojanje.

Mač se nekad koristi u početku iz dva razloga. Prvo, pravila su jednostavna i laka za razumevanje i drugo, oprema košta manje jer nije potreban elektični plastron. Ali, prividna jednostavnost discipline može da skrije njegovu finoću kod početnika i da oteža kasniji napredak. Čak i nepostojanje prednosti napada u maču može predstavljati prepreku pri prelasku na druga oružja.

Ako ne možete sami da odlučite kojim oružjem želite da trenirate pitajte instruktora da vam, u skladu sa vašim karakterom i fizičkim predispozicijama, da savet.

Koje osobine čine dobrog mačevaoca?

Ima ih mnogo.

Sa fizičke strane, brzina i izdržljivost se najviše rangiraju. Druge sposobnosti koje su korisne su snaga (eksplozivna snaga, ne sirova snaga), preciznost, pokretljivost i velika brzina reagovanja (brzi refleksi).

Sa intelektualne strane neophodan je dobar um za strategiju, taktiku i sposobnost za brzo sagledavanje protivnika i prilagođavanje stila shodno tome.

Psihološki, mačevalac mora da održi koncentraciju, usresređenost i hladnokrvnost pod napetim uslovima borbe. Savladavanje stresa, vizuelizacija i tehnike opuštanja su veoma korisne pri sticanju pobedonosnih osobina.

Što se tiče fizičkih karakteristika mačevaoca, uvek je moguće prilagoditi svoj stil tako da se iskoriste prirodne prednosti. Ipak, visina je korisna u maču, ali nije neophodna u sablji. Niže ili mršavije ljude je teže pogoditi u floretu. Dugačak dohvat je od velike pomoći u maču, a duge noge u floretu.

Takođe treba napomenuti da levoruki obično imaju neznatnu prednost, naročito protiv neiskusnih mačevaoca. Otprilike 15% početnika je levoruko, ali polovina svetskih prvaka su levoruki.

Koliko je potrebno vremena da bi postao dobar?

Postoji izreka da su potrebna dva životna veka da bi se dostiglo majstorstvo u mačevanju. Vremenom svi mogu doći blizu »majstorstva« u ovom sportu. Mačevanje nikad ne postaje dosadno ili rutinsko i uvek postoje neke veštine koje treba usavršiti.

Posvećeni početnici koji treniraju dva puta nedeljno biće spremni za takmičenje nižeg nivoa za tri do šest meseci. Takmičenje u tom trenutku treba shvatiti kao pomoć u učenju, ne kao potrebu za pobedom. Ozbiljni pokušaji u takmičenju biće mogući posle dve do tri godine, kada se u dovoljnoj meri usavrše osnovne veštine, tako da je um u mogućnosti da pravi strategiju.

Napredniji nivo veštine zahteva tri do pet godina redovnog vežbanja i takmičenja. Dospevanje na vrhunski nivo zahteva tri do pet puta nedeljno treninge i takmičenja i obično najmanje deset do petnaest godina iskustva.

Napredak može biti brži ili sporiji, što zavisi od upornosti i posvećenosti mačevaoca i kvaliteta podučavanja. Brz napredak zahteva najmanje tri treninga nedeljno i redovna takmičenja sa jačim protivnicima.

Prosečan svetski šampion osvaja svoju titulu u kasnim dvadesetim ili ranim tridesetim godinama a počeo je sa treniranjem mačevanja kao dete.

Koliko može da košta bavljenje mačevanjem?

Početnička, osnovna oprema: oko 200-230 Eura

Uključuje: gornji deo odela, rukavicu, klasično oružje, štitnik za grudi i masku.

Električna oprema (u zavisnosti od oružja): oko 300-400 Eura

Uključuje: gornji deo odela, donji deo odela, rukavicu, električno oružje, masku, štitnik za grudi, električni plastron (za floret i sablju, kod mača nije potreban) i šnur.

FIE takmičarska oprema: oko 600-1000 Eura

Uključuje: FIE kompletno odelo od 800N, FIE masku od 1600N, najmanje dva oružja, štitnik, čarape, rukavicu, patike, elektični plastron (za floret i sablju).

Napomena: dok se FIE oprema preporučuje po pitanju bezbednosti i kvaliteta, troškovi opreme se mogu smanjiti i za polovinu kupovinom običnog mačevalačkog odela od sintetičkog platna. Ne očekujte da će ovakva oprema biti prihvaćena na nacionalnim i internacionalnim nivoima takmičenja. Uvek nosite podplastron kada koristite takvo odelo.

Članarina trenutno iznosi 1500 dinara mesečno. U našem klubu je obezbeđena oprema za početnike, dok traje obuka, a kasnije se oprema može i iznajmiti.

Kakav trening će mi pomoći u mačevanju?

Najbolji trening za mačevanje je mačevanje. Mačevalački razvoj je nesimetričan i samo nekoliko drugih sportova koristi iste mišićne grupe, tako da je ovo teško pitanje čiji odgovor zavisi od toga na koje aspekte treninga stvarno želite da se usresredite.

Kardiovaskularna kondicija i snaga nogu su neophodni, tako da je korisna bilo koja aktivnost koja poboljsava ova dva elementa. Biciklizam, plivanje, aerobik i klizanje su dobri primeri. Trčanje, sprint, fudbal, košarka i slični sportovi takođe mogu pomoći, iako neki sportisti ne vole opterećenje koje priređuju svojim kolenima. Sportovi sa reketom kao što su tenis, badminton, skvoš i stoni tenis su takođe odlični i vežbaće vašu dominantnu ruku zajedno sa nogama. Kružni ili periodični trening (kratkotrajni intenzivni napori posle kojih slede kratki periodi odmora) imaju prednost kao delimično bitni u zahtevima mačevanja.

Mnoge borilačke veštine imaju fizičke i mentalne zahteve koji su slični mačevalačkim i mogu da poboljšaju i vašu kondiciju i vaš intelektualni pristup sportu. Ipak, tehnika i taktika se retko prenose sa ostalih borilačkih sportova na mačevanje.

Trening sa tegovima može pomoći ako se pravilno radi, ali sportista mora da zapamti da su pokretljivost, brzina i tehnika važniji od sirove snage, iako pravilan trening snage (naročito donjeg dela tela i nogu) može značajno da poboljša brzinu. Trening izdržljivosti treba da bude na prvom mestu, pre bodibildinga. Preterano treniranje tegovima gornjeg dela tela može nepovoljno uticati na kontrolu vrha. Neki treneri insistirju na nošenju tegova za zglobove tokom normalnog treninga dok za povećanje brzine reakcije, koordinaciju između ruku i očiju i korišćenje perifernog vida, preporučuju žongliranje.

Povremeno mačevanje i treninzi suprotnom rukom radi poboljšanja veštine i ujednačenog mišićnog razvoja, praktikuju većina trenera i mačevaoca.

Kako mogu da poboljšam tehniku bez pomoći trenera?

Vrlo je lako steći loše navike i lošu tehniku ako vas ne vodi stručan majstor mačevanja, trener ili kolega mačevalac. Ako ste ozbiljni u nameri da poboljšate svoje mačevanje, kvalitetno podučavanje je uvek najbolja invensticija. Kod nas postoji jako mali broj veoma stručnih trenera, pa treba biti obazriv u odabiranju najkompetentnijeg za pravilan razvoj i napredovanje u mačevanju. Ipak, disciplinovan mačevalac ima još neke mogućnosti ako mu nisu dostupne redovne, stručne instrukcije. Prvo, solidno poznavanje mačevalačke teorije i pravila je obavezno. Mačevaoci treba da proučavaju FIE »Pravila Takmičenja«. Mačevalac treba da testira i primeni ovo znanje kad god je to moguće. Procena dobrog mačevalačkog stila je takođe neophodna, tako da mačevalac mora da spremno uoči svoje slabosti i tehniku drugih mačevalaca. Posmatranje i upoređivanje veštih i obrazovanih mačevalaca će razviti njegove sposobnosti. Gledanje video kaseta i snimaka takmičenja visokog nivoa je takođe velika pomoć.

Slobodni mačevalac mora da bude otvorenog uma i kritički okrenut ka svojoj tehnici, tako da može da prepozna probleme pre nego što se razviju u navike. Diskutovanje o njegovim slabostima sa protivnicima sa kojim trenira će mu pomoći da uoči polja na kojim treba da radi. Ako je moguće, on bi trebao da snimi svoje borbe i uoči nedostatke u njegovoj tehnici i taktici.

Mačevalac treba da pronađe protivnika koji će ispitati njegove slabosti. Iskusniji mačevaoci, levoruki, oni čija je taktika naročito uspešna, čak i oni sa nervirajućim (tj. Teškim) stilom treba da budu partneri za vežbanje na planši. Kada mačuje sa manje veštim protivnicima, mečevalac treba da ograniči svoju taktiku na mali deo koji zahteva vežbanje i odoli iskušenju da odustane od toga ako počne da gubi.

Priliku da učestvuje u nožnim radovima ili vežbama u liniji nikad ne treba propustiti. Kada nađe odgovarajućeg partnera, mačevaoc može da usmeri vežbanje na svoje slabe tačke (naravno kulturno je udovoljiti potrebama partnera kada on trenira). Na kraju, mačevalac treba da ostane svestan njegovog psihološkog i mentalnog stanja kada mačuje i da se trudi da razvije stanje uma koje iz njegovog iskustva proizvodi dobro mačevanje.

Šta je napad? Šta je parada? Šta je prednost napada?

Uopšteno, napad je ofanzivna akcija u kojoj takmičar napadač krećući se napred, svojim sečivom ili vrhom sečiva ugrožava važeću površinu svog protivnika

Parada je defanzivna akcija kod koje takmičar sa prve dve trećine svog sečiva (od garde) sklanja protivnikovo sečivo ili vrh sečiva od svoje važeće površine. Postoji osam parada i svaka od njih brani određeni deo važeće površine.

Prednost napada je pravilo koje daje prednost napadu takmičara koji je prvi krenuo u ofanzivnu akciju nad kasnije započetim napadom protivnika.To bi značilo da bi se u takvom slučaju, kada oba takmičara postignu pogodak) priznao pogodak samo takmičara koji je imao prednost napada.

Prednost napada se gubi (prenosi na drugog takmičara) ako protivnik uspešno odbrani napad paradom ili ako napadač stane (promaši). Ovo pravilo važi samo u sablji i u floretu.